"Tebi,
U nadi da ćemo zajedno čitati.
Ja"
Seti se kada smo jedno drugom poklonili na onoj klupi knjigu - ja tebi u nadi da ćemo zajedno čitati, a ti meni da je otvorim kada mi zatreba nežnost.
Seti se prvog poljupca. Seti se,seti se svega.
Sada,od ljubavnika postadosmo stranci. Valjda nam je to trebalo - da umesto onoga što je moglo biti,bude ono što je moralo.
Vratismo se na svoje staro stanovište,ti svojim porocima i ženama,a ja svom imaginarnom muškarcu za koga sam dugo vremena mislila da si živi ti.
Realnost boli.Surova je.
Napravi jedan đir,pa mi se vrati. Seti se koliko mi nedostaješ da bih bar jedan udisaj imala.
[ Generalna
]
13 Novembar, 2013 11:52
[ Generalna
]
13 Novembar, 2013 11:29
...Kroz prljavi prozor od kapi kiše,vidim ovih dana su ulice puste. Pusta je i meni duša,bez tebe,bez ljubavi.
Opalo lišće,i tako drvo,jadno,golih grana stoji. Bestidno.
Za mojim drvenim stolom,sedimo moja flaša napola puna,tuga i ja. Kakva samoća. Čamim.
Žedna sam dodira.A nemam ih.
Sve što posedujem trenutno je alkohol u flaši i nešto malo u mojoj krvi. Kap bludnosti.
Da mi je da imam krila,doletela bih ti u zagrljaj.Tako si mi blizu,a tako daleko. Svega par stanica. Ceo jedan mokar put.
Zašto mi ovaj oktobar ne pruža više volje,snage i boja,nego tmurnost? Tromost. Sivilo. Neki crno-beli svet. I neću reći "Nije sve tako sivo",kad jeste.
A ja te nosim u srcu kao filigran na ruci.
U stanju sam između jave i sna . Ni na nebu ni na zemlji. Po Danteu u "Čistilištu". A čini mi se dug je red ovih dana za "Pakao" i izgleda dugo ću biti na ovom čardaku prepunom ljudi praznih duša. Čekati na peronu,sa kupljenom kartom za voz za sedmi krug pakla. Voz prve klase,za prvoklasne grešnike prljavih duša.
[ Generalna
]
13 Novembar, 2013 10:48
"Jednom. Sada. Zauvek. Iluzivno stanje stvarnosti."
Teško je voleti nekog kao samog sebe, a još teže naći nekog ko će te voleti kao što voliš samu sebe.
Mislila sam da sam pronašla tako nešto dugo traženo u svom životu. Istinsku,iskrenu ljubav. Ali ubrzo sam shvatila: ljubav je igra.Igra u kojoj mnogi varaju da bi dobili satisfakciju. Mehanizam osećanja. Igra u kojoj gubimo bolju stranu sebe. Igra koju ne treba posmatrati kao izgubljenu partiju kada krene loše,jer ako ne uzjašeš konja,ako mu se potpuno ne prepustiš,svakako nećeš biti zbačen iz sedla,ali se ne možeš nadati ni da ćeš jahati.Dakle,ne preostaje ti ništa sem da rizikuješ-"moram imati potpuno poverenje u konja i biti spreman na mogućnost da u svakom trenutku budem zbačen".
A da li je do nas kada ta bolja strana sebe nestane?
I šta to ostaje posle ljubavi? - Dobro Momo Kapor kaže: "Nista. Sranje."
Tako je i ovaj put. Kao da nikad ništa nije postojalo. Vakuum. Anomija. Ovaj put tranzicija iz ljubavi u ništa,a ne iz socijalizma u kapitalizam.
Jedna obična praznina,vazduh.
I moj imaginarni muškarac. Ponovno vraćanje u iluzivno stanje stvarnosti.
Jednom.Sada.Zauvek.
Iako sam naviknuta na samački ljubavni život, tek sada,posle tebe,počelo je da me hvata depresivno stanje kada sam shvatila da sam opet sama.
Patim,patim za tobom,jer znam da je jedina mogućnost da te opet imam,da ti budem u blizini,i osetim te makar i na kratko,mogućnost da ti budem prijatelj.
Tvoji dodiri,poljupci i nežnost koju sam imala,već mi fale. Težim za tobom,da te osetim. Čeznem.
A imam straobalan i snažan osećaj da ću se psihički srušiti i ponovo prepustiti svom sanjarenju tebe kao stvarnog čoveka od krvi i mesa.
Smatrah te svojom lunom koja mi je davala da budem himeričan somnabul tamnih noći,koji je bez tebe kao heroj bez slave..
[ Generalna
]
13 Novembar, 2013 10:42
Ljubav treba posmatrati kao kvantnu mehaniku čestično-talasne prirode.
"I-I"-kao talas i kao telo.
Dvoje u ljubavi treba da budu kao što je i u fizici.
U klasičnoj da izazivaju trenje sa postepenim ubrzanjem, a u kvantnoj da budu komplementarni, međusobno dopunjivi. Održivi,iako su isuviše različiti,međusobno povezani,neprekidni i kontinualni,sa pomalo diskresije i prekidnosti.
[ Generalna
]
13 Novembar, 2013 10:39
"Platonska ljubav u sobi za dvoje"
Jedna tamna crvena soba. Moglo bi se reći bordo zidova. Zidova crvenih kao krv kada odstoji par dana.
I jedan okrugli sto sa četiri stolice.
Na njemu keramička posuda sa plavom granom i natpisom "Melissa",uzeta iz stare apoteke. Posuda u kojoj su se nekada držali lekovi. Sada u njoj stoje sedam drvenih lala donetih "brzom postom",sedmodnevnom,iz Amsterdama.
Za stolom sedimo ti i ja. I na njemu dve cvetne starinske šolje sa napola ispijenom kafom. Neki bi rekli pesimizam.
Dim cigarete vije se do plafona koji je požuteo od njega,jer neprekidno udara i rasipa se po njemu. Tako je sada ovaj plafon počeo sve da upija poput sunđera.
Ćutimo.
Na gramofonu svira neka stara ploča,kojoj ni ime više ne mogu da prepoznam,a na omotu je izbledelo,izlizalo se. Možda neka dedina, izvučena iz propale,stare,oronule telepske kuće u Subotičkoj 22 preko puta škole. Nekada u toj kući koja je imala debelu istoriju moje porodice i čiji su isto tako sada stari zidovi požuteli, ali ne od dima,imali su dušu,a ne uši, čulo se školsko zvono i vriska dece. U tu ploču, dobro su se zavukli istorija i miris kuće.
Mi i dalje nismo progovorili. Međutim,razmenjujemo misli pogedima. Ali,sta da ti kažem što već nisam rekla?
Moj život nije poput ovih drvenih lala,donetih iz Amsterdama,već traje kratko i osećajan je. Kad tad ću se osušiti i uvenuti,a čula sam da život ovog cveta traje godinu dana.
Ti si me i dalje gledao onim svojim zelenim očima iz kojih je izlazio pogled -ja-te-zaista-ne-razumem- . I ja sam to znala,ali sam se nekako uvek trudila da ti sve dočaram. Ti nikad nisi razumeo i nikad nećes. Jer nisi hteo. Takav si. Ograničen.
Ti nikada nisi dopuštao da uđem u srž tvoje ličnosti i duše i odgonetnem te. Za mene, izgledao si nestvaran, kao da si više san i iluzija. Time sam se vodila - ludošću da sanjarim.
Moja želja, strast i ljubav prema tebi, oni su nepresušni kao vodopadi Nijagare,i rastu iz svojih unutrašnjih antiteza.
Moja neka mala ljubavna mitologija.
I čeznem za tobom,da te ostvarim, a strepim od same pomisli da bi jedna surova realnost mogla razrušiti tu opojnu himeru svoje duše.
Otvaram oči i shvatam: Ah,opet sam sama, haluciniram,umišljam. Ustajem i uzimam lek koji mi je prepisao vrhunski psihijatar.A u tom trenutku, krv mi prostruji kroz telo i u glavi odzvanja rečenica: "Jer sve što ljubimo,stvorili smo sami"...
[ Generalna
]
13 Novembar, 2013 10:38
.......Kao Blic-Krieg,sve se odigralo tako brzo,tako munjevito.
Čekavši te na suprotnoj obali reke, zapazila sam dva leptira,kako jureći se, kao da izvode neki igru, igru ljubavi, igru slobode, sleću sa cveta na cvet, uzimajući i ono malo polena koje je ostalo na jednom poljskom cvetu.
Zapitala sam se, da li i ti tako ženama uzimaš poslednji atom snage odlazeći od jedne do druge.
Da li sam ja jedna od tih kojima je ostala jedna čestica, jedan mali atom sačinjen od jezgra i elektronskog omotača. Da li mi kidaš taj omotač od elektrona i upijaš moju snagu jezgra. Da li sam ja jedna od tih poljskih cvetova kome će biti oduzet polen. Da li si ti taj koji će mi oduzeti život. Poput jednog iskusnog leptira si bio.
I dok su mi prolazile misli kroz glavu,pojavio si se na toj drugoj strani reke, skočio na jedan kamen, pa na drugi, i prešao na obalu na kojoj sam ja stajala. Uhvativši me za ruku, odveo si me u predeo šume u kom još nisam bila.
Po prvi put, osetila sam se poželjnom u tvom životu.
Tvoja lepota,govor tela, način na koji se izražavaš i postupaš sa mnom su me obuzimali. Našla sam se u delirijumu.
Nekoj drugoj galaksiji.
Osećaj tvoje neizmerne energije i hemije između nas. Shvatanje da mi na taj ekscentričan način skidaš moj omotač kojim sam se štitila. I znala sam da je kraj.
Živela sam samo jednu godinu. Živela sam poput jednogodišnjeg cveta, gajim se iz semena. I znaš da mi je odlika prekrasan cvet, ali i to da me treba zameniti nakon sto uvenem. I venula sam postepeno, polako.
I opet, znajući sve to, ipak sam se prepustila, jer sam te volela.
A onda, kako je otišla i poslednja čestica atoma, taj poslednji atom snage, vatra u meni je počela da se gasi. I ti si to osetio.
Ustao si i ostavio me tako da ležim nepomaknuta, nedirnuta. Bilo je poput hemijske reakcije. I znala sam da se nikada više nećeš javiti, jer si me ubio.
A ja sam sedela tu na obali reke i tužno plakala, dopuštajući suzama da padnu u vodu i izbistre je..
Čekavši te na suprotnoj obali reke, zapazila sam dva leptira,kako jureći se, kao da izvode neki igru, igru ljubavi, igru slobode, sleću sa cveta na cvet, uzimajući i ono malo polena koje je ostalo na jednom poljskom cvetu.
Zapitala sam se, da li i ti tako ženama uzimaš poslednji atom snage odlazeći od jedne do druge.
Da li sam ja jedna od tih kojima je ostala jedna čestica, jedan mali atom sačinjen od jezgra i elektronskog omotača. Da li mi kidaš taj omotač od elektrona i upijaš moju snagu jezgra. Da li sam ja jedna od tih poljskih cvetova kome će biti oduzet polen. Da li si ti taj koji će mi oduzeti život. Poput jednog iskusnog leptira si bio.
I dok su mi prolazile misli kroz glavu,pojavio si se na toj drugoj strani reke, skočio na jedan kamen, pa na drugi, i prešao na obalu na kojoj sam ja stajala. Uhvativši me za ruku, odveo si me u predeo šume u kom još nisam bila.
Po prvi put, osetila sam se poželjnom u tvom životu.
Tvoja lepota,govor tela, način na koji se izražavaš i postupaš sa mnom su me obuzimali. Našla sam se u delirijumu.
Nekoj drugoj galaksiji.
Osećaj tvoje neizmerne energije i hemije između nas. Shvatanje da mi na taj ekscentričan način skidaš moj omotač kojim sam se štitila. I znala sam da je kraj.
Živela sam samo jednu godinu. Živela sam poput jednogodišnjeg cveta, gajim se iz semena. I znaš da mi je odlika prekrasan cvet, ali i to da me treba zameniti nakon sto uvenem. I venula sam postepeno, polako.
I opet, znajući sve to, ipak sam se prepustila, jer sam te volela.
A onda, kako je otišla i poslednja čestica atoma, taj poslednji atom snage, vatra u meni je počela da se gasi. I ti si to osetio.
Ustao si i ostavio me tako da ležim nepomaknuta, nedirnuta. Bilo je poput hemijske reakcije. I znala sam da se nikada više nećeš javiti, jer si me ubio.
A ja sam sedela tu na obali reke i tužno plakala, dopuštajući suzama da padnu u vodu i izbistre je..
[ Generalna
]
13 Novembar, 2013 10:37
Kao mesečar je lutala po poljima cveća,tražeći ga. To je bilo njihovo mesto,mesto gde su se zavetovali jedno drugom za večnu ljubav.
Volela ga je,a on je emotivno i psihički iscrpljivao,svakim danom sve više. Bio je pravi muškarac,sa porocima koji su svaku ženu mogli privući.Uveče kada se vraćao sa posla,obično je bivao pijan,a onda bi nastavio sa pićem, kod kuće. Marija je bila tu,samo da bi ga služila ,a neizmernu ljubav mu je pružala. U tom svom bludu,tukao je i silovao,svake noći.
Jedne takve noći,hladne,snežne,vratio se kući kao i prethodnih dana-pijan i sa odvratnim mirisom alkohola i cigara uvučenim u kaput,koji je poput sunđera,sve upijao. Seo je na drvenu kuhinjsku stolicu,zapalio cigaru i dunuo joj u lice dim. Počela je kašljati. Voleo je da sedi na toj stolici,da odmara od tog svog nerada tokom dana na koji je "išao".Umesto skupljanja karata po vagonima,on je svoje radne dane provodio u kafani "Železničaru" .
Bacio je kaput na pod,a zatim je naterao da ga podigne,opere,okači na vešalicu,i da do jutra mora biti suv,jer ako ne bude,polomiće joj kosti.
-"Marija,"Rubinov" vinjak,odmah da si mi donela!I času naravno,neću valjda piti iz flaše!"
Okrenula se,otrcala do kuhinje,postavila mu sve,sipala vinjak u času,a on je zalio prethodne litre piva u svom želucu.
-"Pečenje si,ženo glupa,zaboravila!Koliko puta treba da ti kažem,da kada dođem sa posla,umoran,nikakav,želim toplo pečenje na stolu?! Ako nema u frižideru,marš napolje i zaradi novac kako ti znaš da zaradiš!"
-"Ali,Jovice,ne zelim to više da radim,to je nečastan posao,ja sam iz ugledne porodice bila".
Ošamario je toliko jako,da joj je pošla krv iz nosa.Očistila je to,a zatim izašla. Novac je zaradila onako kako je hteo,i donela mu pečenje kakvo je voleo.Poslužila ga,donela novu flašu vinjaka,a on je naterao da isključi grejanje,skine se,legne na sto na kome je Jovica jeo i raširi noge da bi mogao da joj gleda pičku.
Po završetku jela,ustao je sa stolice da bi protegao noge.
-Kurvo jedna,očisti ovo sa stola,a kada završiš,presavij se tu,da bi i ja dobio malo zadovoljstva svog.
Znala je kada bi odbila,da joj ne bi išle kapljice na nos,več ko zna kakve bi batine ovaj put u životu dobila.Bolelo je,jer joj je anus bio pun rana od njega.
Te paklene,zimske noći,legao je kao i juče,kao i pre 3 dana,a ona je ostala budna,skupivši se na fotelji,i jecala.Posle dva sata plakanja,skupila je poslednji atom snage da ustane,otvori fioku noćnog stočića i puca mu u glavu.Mozak mu je bio na zidu,i slivao se,kapljući mu po odvratnom licu.
Jedna bela kola,odvela su je u Višegradsku 26,u zgradu,opasanu rešetkama.Dvadeset godina kasnije,Marija je puštena.Otišla je na njegov grob,zapalila cigaru i popila "Rubinov" vinjak koji je toliko voleo.
Uklesavši epitaf na njegovoj nadgrobnoj ploči,napustila je groblje.
I opet,kao pre trideset i pet godina,Marija se našla na avalskim poljima punim cveća,lutajući kao somnabul u tihoj noći,tražeći njegov duh tu..zauvek.
Volela ga je,a on je emotivno i psihički iscrpljivao,svakim danom sve više. Bio je pravi muškarac,sa porocima koji su svaku ženu mogli privući.Uveče kada se vraćao sa posla,obično je bivao pijan,a onda bi nastavio sa pićem, kod kuće. Marija je bila tu,samo da bi ga služila ,a neizmernu ljubav mu je pružala. U tom svom bludu,tukao je i silovao,svake noći.
Jedne takve noći,hladne,snežne,vratio se kući kao i prethodnih dana-pijan i sa odvratnim mirisom alkohola i cigara uvučenim u kaput,koji je poput sunđera,sve upijao. Seo je na drvenu kuhinjsku stolicu,zapalio cigaru i dunuo joj u lice dim. Počela je kašljati. Voleo je da sedi na toj stolici,da odmara od tog svog nerada tokom dana na koji je "išao".Umesto skupljanja karata po vagonima,on je svoje radne dane provodio u kafani "Železničaru" .
Bacio je kaput na pod,a zatim je naterao da ga podigne,opere,okači na vešalicu,i da do jutra mora biti suv,jer ako ne bude,polomiće joj kosti.
-"Marija,"Rubinov" vinjak,odmah da si mi donela!I času naravno,neću valjda piti iz flaše!"
Okrenula se,otrcala do kuhinje,postavila mu sve,sipala vinjak u času,a on je zalio prethodne litre piva u svom želucu.
-"Pečenje si,ženo glupa,zaboravila!Koliko puta treba da ti kažem,da kada dođem sa posla,umoran,nikakav,želim toplo pečenje na stolu?! Ako nema u frižideru,marš napolje i zaradi novac kako ti znaš da zaradiš!"
-"Ali,Jovice,ne zelim to više da radim,to je nečastan posao,ja sam iz ugledne porodice bila".
Ošamario je toliko jako,da joj je pošla krv iz nosa.Očistila je to,a zatim izašla. Novac je zaradila onako kako je hteo,i donela mu pečenje kakvo je voleo.Poslužila ga,donela novu flašu vinjaka,a on je naterao da isključi grejanje,skine se,legne na sto na kome je Jovica jeo i raširi noge da bi mogao da joj gleda pičku.
Po završetku jela,ustao je sa stolice da bi protegao noge.
-Kurvo jedna,očisti ovo sa stola,a kada završiš,presavij se tu,da bi i ja dobio malo zadovoljstva svog.
Znala je kada bi odbila,da joj ne bi išle kapljice na nos,več ko zna kakve bi batine ovaj put u životu dobila.Bolelo je,jer joj je anus bio pun rana od njega.
Te paklene,zimske noći,legao je kao i juče,kao i pre 3 dana,a ona je ostala budna,skupivši se na fotelji,i jecala.Posle dva sata plakanja,skupila je poslednji atom snage da ustane,otvori fioku noćnog stočića i puca mu u glavu.Mozak mu je bio na zidu,i slivao se,kapljući mu po odvratnom licu.
Jedna bela kola,odvela su je u Višegradsku 26,u zgradu,opasanu rešetkama.Dvadeset godina kasnije,Marija je puštena.Otišla je na njegov grob,zapalila cigaru i popila "Rubinov" vinjak koji je toliko voleo.
Uklesavši epitaf na njegovoj nadgrobnoj ploči,napustila je groblje.
I opet,kao pre trideset i pet godina,Marija se našla na avalskim poljima punim cveća,lutajući kao somnabul u tihoj noći,tražeći njegov duh tu..zauvek.
[ Generalna
]
13 Novembar, 2013 10:33
"Svi su mislili da te je volela,a ti si ostao tu da ležis u lokvi svoje krvi"
..Ona je bila ta koja je tebe privila uz svoje telo i prepustila ti se u potpunosti. Nežno si je ljubio po vratu,zatim si lagano počeo da skidaš njenu majicu. Zastao si. Zapitao si je da li je sigurna da želi to da uradi,a ona te je pogledala i skinula tvoju majicu. To ti je bio odgovor.
Mogu da zamislim kako je svojim usnama ljubiš po celom telu ostavljajući vlažan trag poljubaca. Zamišljam kako je miluješ hladnim prstima po njenoj toploj koži,naježila se. Tako lagano prelaziš i prsti sa njenim telom igraju neku igru,igru ljubavi. Znoj vas je oblio, a ona sedeći na tebi pokrivena čaršavom,liže tvoja nedra,ljubeći ih do iznemoglosti.
Zatim su se odjednom tvoje usne našle na njenim grudima, a zatim opet na njenom vratu i usnama,i tako iznova. Opet si je poljubio i jos jednom ukazao da je obozavaš i da je postala deo tebe i ti nje. Sada ste jedno,konačno spojeni. Kada je došao taj trenutak niz njen obraz slila se suza. Iako si bio previše nežan,jako ju je bolelo.
Posle nekoliko minuta doživela je svoj prvi orgazam. Ti si bio i suviše iskusan. A zatim je morala da krene.
Ustala je elegantno,obukla se i nestala u noći,a ti si ostao tu da ležiš u lokvi svoje krvi,kao njena prva zrtva.
[ Generalna
]
13 Novembar, 2013 10:23
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
