Kao mesečar je lutala po poljima cveća,tražeći ga. To je bilo njihovo mesto,mesto gde su se zavetovali jedno drugom za večnu ljubav.
Volela ga je,a on je emotivno i psihički iscrpljivao,svakim danom sve više. Bio je pravi muškarac,sa porocima koji su svaku ženu mogli privući.Uveče kada se vraćao sa posla,obično je bivao pijan,a onda bi nastavio sa pićem, kod kuće. Marija je bila tu,samo da bi ga služila ,a neizmernu ljubav mu je pružala. U tom svom bludu,tukao je i silovao,svake noći.
Jedne takve noći,hladne,snežne,vratio se kući kao i prethodnih dana-pijan i sa odvratnim mirisom alkohola i cigara uvučenim u kaput,koji je poput sunđera,sve upijao. Seo je na drvenu kuhinjsku stolicu,zapalio cigaru i dunuo joj u lice dim. Počela je kašljati. Voleo je da sedi na toj stolici,da odmara od tog svog nerada tokom dana na koji je "išao".Umesto skupljanja karata po vagonima,on je svoje radne dane provodio u kafani "Železničaru" .
Bacio je kaput na pod,a zatim je naterao da ga podigne,opere,okači na vešalicu,i da do jutra mora biti suv,jer ako ne bude,polomiće joj kosti.
-"Marija,"Rubinov" vinjak,odmah da si mi donela!I času naravno,neću valjda piti iz flaše!"
Okrenula se,otrcala do kuhinje,postavila mu sve,sipala vinjak u času,a on je zalio prethodne litre piva u svom želucu.
-"Pečenje si,ženo glupa,zaboravila!Koliko puta treba da ti kažem,da kada dođem sa posla,umoran,nikakav,želim toplo pečenje na stolu?! Ako nema u frižideru,marš napolje i zaradi novac kako ti znaš da zaradiš!"
-"Ali,Jovice,ne zelim to više da radim,to je nečastan posao,ja sam iz ugledne porodice bila".
Ošamario je toliko jako,da joj je pošla krv iz nosa.Očistila je to,a zatim izašla. Novac je zaradila onako kako je hteo,i donela mu pečenje kakvo je voleo.Poslužila ga,donela novu flašu vinjaka,a on je naterao da isključi grejanje,skine se,legne na sto na kome je Jovica jeo i raširi noge da bi mogao da joj gleda pičku.
Po završetku jela,ustao je sa stolice da bi protegao noge.
-Kurvo jedna,očisti ovo sa stola,a kada završiš,presavij se tu,da bi i ja dobio malo zadovoljstva svog.
Znala je kada bi odbila,da joj ne bi išle kapljice na nos,več ko zna kakve bi batine ovaj put u životu dobila.Bolelo je,jer joj je anus bio pun rana od njega.

Te paklene,zimske noći,legao je kao i juče,kao i pre 3 dana,a ona je ostala budna,skupivši se na fotelji,i jecala.Posle dva sata plakanja,skupila je poslednji atom snage da ustane,otvori fioku noćnog stočića i puca mu u glavu.Mozak mu je bio na zidu,i slivao se,kapljući mu po odvratnom licu.


Jedna bela kola,odvela su je u Višegradsku 26,u zgradu,opasanu rešetkama.Dvadeset godina kasnije,Marija je puštena.Otišla je na njegov grob,zapalila cigaru i popila "Rubinov" vinjak koji je toliko voleo.
Uklesavši epitaf  na njegovoj nadgrobnoj ploči,napustila je groblje.


I opet,kao pre trideset i pet godina,Marija se našla na avalskim poljima punim cveća,lutajući kao somnabul u tihoj noći,tražeći njegov duh tu..zauvek.