... Vezao si me za sebe neverovatno brzo i snažno. Kao nikada u životu, i po prvi put osetila sam da zaista pripadam nekome. Da sam nečija. Najlepše moguće oscilacije si proizvodio u meni dok si me ljubio, pa između tih strastvenih poljubaca pravio kratke predahe. Još su mi usne umorne..Isprljane poljupcima.
Tvoje usne na meni, tvoje telo na meni, dodir tvoje kože, tvoj dah na mom vratu, dovodili su me do ludila. Krv mi je vrila.  Vrela, tekle je mojim tankim, jadnim, malim venama. Tako sam se osećala i večeras. Bila sam jadna, mala, nikakva. Kao pred Božijim očima. A bila sam pred tvojim. 
 
Usadio si mi se u kožu. Postao si moj dan. Moja misao. Prva. Ona kojom započinjem dan uz kafu i cigaretu.
 
Koračam do vrata od stana, ali i dalje čujem zvuk motora. Mislim, vratiće se. Doćiće i poljubiće me još jednom. Ili pak dva puta. Najlepše što zna. Osećaj me vara. Po ko zna koji put. Ušla sam pogubljena, haotična, ne znajući šta mi se dešava u glavi. Mislim u sebi kako grešim žestoko i pitam se jesi li ti onaj kog zaista obožavam. Jesi. I znam da ne treba imati ni jednog drugog idola osim Boga i da nikoga ne treba voliti kao Boga.
 
Cigareta kao po navici posle svakog našeg rastanka gori, i palim jednu za drugom. Jednom sam pročitala kako je žena najveće dete kada je zaljubljena. To sam - dete i zaljubljena žena. Ti si me načinio takvom.
Dopusti mi da doprem do tebe, da i ja uđem pod tvoju kožu. Dopusti mi da ti kažem najlepše reči koje mogu reći, a da ne strahujem da ćes se nasmejati.
 
"Čeznem da ti kažem najdublje riječi

Koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.

...

Čeznem da ti kažem najvjernije riječi

Koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.

...

 Čeznem da upotrijebim najdragocjenije riječi

Što imam za te;
ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom"...