Ti i ja zajedno,
Ti i ja uvek,
Ti i ja uz mogućnost prihvatanja drugih ljudi,
Ti i ja spojeni,
Ti i ja konačno jedno,
Ti i ja, ljubav.
Budi tu kad padne sneg i kad zapevaju ptice. Budi tu kad pustim suzu, kad zaigram detinji ples i kad mislim na tebe. A kad mislim na tebe, mislim na nas. Ne napustaj me, ja ne znam bez tebe. Ti si moja sigurnost, moja sen i moja misao. Bez tebe, dani su čudni, pusti i tuzni. Ne dopuštaj da me mizera noći obuzme jer nisam u tvom zagrljaju i jer ujutru kad otvorim oči prvo ne ugledam tebe, nego žuti zid sobe svoje.
Drži me za ruku, zagrli me, poljubi me, pokaži da sam tvoja, samo tvoja, kao što sam uvek i bila, a to nismo znali, i mislili smo da nikada nećemo. Poljubi me, onako kako ti znaš, nežno sa puno ljubavi na mesta gde najviše volim da me ljubiš. Pusti da utonem u tvoj zagrljaj i postanem kao dete kada sam u njemu. Želim da osetim toplinu tvog srca i onda kada je napolju minus pet, i kada su ti ruke ledene, a jedino oko srca greješ. Želim da ostavim jedan mali žig na njemu.
Kaži mi najlepše reči, zaljubljene - "Uvek ti, ljubljena, i upamtiću", i ne dopusti da nekada njih odćutiš. Biću tvoja draga, duša i mila. Biću tvoja Ines.
Ne zaboravi "ovčicu i pastira", "popa i kapelicu", ne zaboravi " reku i grgeča", ne zaboravi "Vasilisu premudru" i reč "Mužić". Seti se, seti se svega kada budeš poželeo neku drugu. Možda u toj želji dođe i blud, pa zaboraviš mene.. Možda češ jednoga dana proći pored mene kao da sam stranac, možda ćeš sagnuti glavu i okrenuti je na drugu stranu, možda baš tada budeš držao za ruku neku drugu.
Plašim se. Plašim se da je ovo san, i da si ti i dalje imaginaran deo stvarnosti u kojoj živim. Plašim se da samo sanjam. A ako je ovo san, ne želim da se probudim, nikada. Postao si deo mene i deo života koji živim. Postao si deo mog dana i deo noći koje provodim sa tobom ili bez tebe. Ti si moja navika. Ne budi me iz ovog sna, ne napuštaj me. Nikada. Ne poznajem život bez tebe..
