[ Generalna
]
16 Februar, 2014 20:50
"Tako se i ja možda rastah od tebe da se opet tebi vratim."
... Vezao si me za sebe neverovatno brzo i snažno. Kao nikada u životu, i po prvi put osetila sam da zaista pripadam nekome. Da sam nečija. Najlepše moguće oscilacije si proizvodio u meni dok si me ljubio, pa između tih strastvenih poljubaca pravio kratke predahe. Još su mi usne umorne..Isprljane poljupcima.
Tvoje usne na meni, tvoje telo na meni, dodir tvoje kože, tvoj dah na mom vratu, dovodili su me do ludila. Krv mi je vrila. Vrela, tekle je mojim tankim, jadnim, malim venama. Tako sam se osećala i večeras. Bila sam jadna, mala, nikakva. Kao pred Božijim očima. A bila sam pred tvojim.
Usadio si mi se u kožu. Postao si moj dan. Moja misao. Prva. Ona kojom započinjem dan uz kafu i cigaretu.
Koračam do vrata od stana, ali i dalje čujem zvuk motora. Mislim, vratiće se. Doćiće i poljubiće me još jednom. Ili pak dva puta. Najlepše što zna. Osećaj me vara. Po ko zna koji put. Ušla sam pogubljena, haotična, ne znajući šta mi se dešava u glavi. Mislim u sebi kako grešim žestoko i pitam se jesi li ti onaj kog zaista obožavam. Jesi. I znam da ne treba imati ni jednog drugog idola osim Boga i da nikoga ne treba voliti kao Boga.
Cigareta kao po navici posle svakog našeg rastanka gori, i palim jednu za drugom. Jednom sam pročitala kako je žena najveće dete kada je zaljubljena. To sam - dete i zaljubljena žena. Ti si me načinio takvom.
Dopusti mi da doprem do tebe, da i ja uđem pod tvoju kožu. Dopusti mi da ti kažem najlepše reči koje mogu reći, a da ne strahujem da ćes se nasmejati.
"Čeznem da ti kažem najdublje riječi
Koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
...
Čeznem da ti kažem najvjernije riječi
Koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
...
Čeznem da upotrijebim najdragocjenije riječi
Što imam za te;
ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom"...
[ Generalna
]
04 Februar, 2014 11:08
"Da li mi duša opet sve o tebi sanja?"
Ti i ja zajedno,
Ti i ja uvek,
Ti i ja uz mogućnost prihvatanja drugih ljudi,
Ti i ja spojeni,
Ti i ja konačno jedno,
Ti i ja, ljubav.
Budi tu kad padne sneg i kad zapevaju ptice. Budi tu kad pustim suzu, kad zaigram detinji ples i kad mislim na tebe. A kad mislim na tebe, mislim na nas. Ne napustaj me, ja ne znam bez tebe. Ti si moja sigurnost, moja sen i moja misao. Bez tebe, dani su čudni, pusti i tuzni. Ne dopuštaj da me mizera noći obuzme jer nisam u tvom zagrljaju i jer ujutru kad otvorim oči prvo ne ugledam tebe, nego žuti zid sobe svoje.
Drži me za ruku, zagrli me, poljubi me, pokaži da sam tvoja, samo tvoja, kao što sam uvek i bila, a to nismo znali, i mislili smo da nikada nećemo. Poljubi me, onako kako ti znaš, nežno sa puno ljubavi na mesta gde najviše volim da me ljubiš. Pusti da utonem u tvoj zagrljaj i postanem kao dete kada sam u njemu. Želim da osetim toplinu tvog srca i onda kada je napolju minus pet, i kada su ti ruke ledene, a jedino oko srca greješ. Želim da ostavim jedan mali žig na njemu.
Kaži mi najlepše reči, zaljubljene - "Uvek ti, ljubljena, i upamtiću", i ne dopusti da nekada njih odćutiš. Biću tvoja draga, duša i mila. Biću tvoja Ines.
Ne zaboravi "ovčicu i pastira", "popa i kapelicu", ne zaboravi " reku i grgeča", ne zaboravi "Vasilisu premudru" i reč "Mužić". Seti se, seti se svega kada budeš poželeo neku drugu. Možda u toj želji dođe i blud, pa zaboraviš mene.. Možda češ jednoga dana proći pored mene kao da sam stranac, možda ćeš sagnuti glavu i okrenuti je na drugu stranu, možda baš tada budeš držao za ruku neku drugu.
Plašim se. Plašim se da je ovo san, i da si ti i dalje imaginaran deo stvarnosti u kojoj živim. Plašim se da samo sanjam. A ako je ovo san, ne želim da se probudim, nikada. Postao si deo mene i deo života koji živim. Postao si deo mog dana i deo noći koje provodim sa tobom ili bez tebe. Ti si moja navika. Ne budi me iz ovog sna, ne napuštaj me. Nikada. Ne poznajem život bez tebe..
